KOMPANIJA OGRANIČENA GARANCIJOM, BEZ AKCIJSKOG KAPČITALA
STATUT
BRITANSKO-SRPSKE TRGOVINSKE KOMORE
(THE BRITISH-SERBIAN CHAMBER OF COMMERCE)
PRVI DEO: OPŠTE ODREDBE
- Definicije
Prilikom tumačenja ovog Statuta, sledeće reči imaće sledeća značenja osim ako kontekst ne sadrži nešto što nije u skladu sa datim značenjem:
„Godišnja Skupština“ ima značenje navedeno u članu 9.1.
„Statut“ znači Statut Kompanije.
„Pridruženi članovi“ ima značenje navedeno u članu 6.1(c).
„Odbor direktora“ znači odbor direktora Komore koji se konstituiše u skladu sa ovim Statutom.
„Predsedavajući“ ima značenje navedeno u paragrafu 12.
„Komora“ znači BRITANSKO-SRPSKA TRGOVINSKA KOMORA.
„Datum slanja“ pisane odluke znaci datum kada su primerci odluke poslati ili predati svakom punopravnom članu.
“Zakon o kompanijama“ znači Zakon o kompanijama (kako je definisan u članu 2 Zakona o kompanijama iz 2006.godine), kada se primenjuje na Komoru.
„Sukob interesa“ ima značenje navedeno u članu 25.1.
„Delegirani odbor“ ima značenje navedeno u paragrafu 5.3.
„Direktor“ znači direktor Komore i uključuje svako lice koje vrši funkciju direktora, bez obzira koji je naziv te funkcije.
„Izvršni direktori“ ima značenje navedeno u članu 32.1.
„Vanredna skupština“ ima značenje navedeno u članu 9.1.
„Počasni članovi“ ima značenje navedeno u članu 6.1(a).
„Član“ znači svako lice koje je primljeno u članstvo Komore u skladu s članom 5.
„Akt o osnivanju“ znači akt o osnivanju kojim su utvrđeni ciljevi Komore.
„Meseci“ označava kalendarske mesece.
„Redovni članovi“ ima značenje navedeno u članu 6.1(b).
„Pravila“ ima značenje navedeno u članu 37.
„Pečat“ znači pečat Komore (ako ga ima).
„Sekretar“ znači svako lice imenovano da obavlja funkciju sekretara Komore.
„Srbija“ znači Republike Srbija.
„Ujedinjeno Kraljevstvo“ znači Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske (uključujući Kanalska Ostrva i Ostrvo Man).
-
- Ukoliko kontekst ne nalaže drugačije, sve reči i izrazi sadržani u ovom Statutu imaće isto značenje kao u Zakonu o kompanijama.
-
- Reči koje označavaju jedninu uključuju takođe i množinu i obrnuto.
-
- Reči koje označavaju muški rod uključuju takođe i ženski rod.
- Registrovano sedište Komore biće u Engleskoj.
- Komora je osnovana radi ciljeva navedenih u Aktu o osnivanju.
DRUGI DEO: ČLANOVI
- Odgovornost članova
-
- Odgovornost svakog člana ograničena je na £2 (dve funte sterlinga), što je iznos koji se svaki Član obavezuje da unese u imovinu Komore u slučaju da se nad njom otvori postupak likvidacije sve dok je Član ili u roku od godinu dana nakon što prestane da bude član, za:
- Plaćanje dugova i obaveza Komore nastalih pre nego što oni prestanu da budu Članovi;
- Plaćanje troškova, naknada i izdataka za likvidaciju Komore; i
- Međusobno usklađivanje prava upisnika.
- Učlanjivanje
-
- Potpisnici Akta o osnivanju i druga lica koja su primljena u članstvo u skladu sa Statutom biće Članovi Komore.
5.2 Svaki pojedinac, korporacija ili udruženje koje želi da postane Član podneće molbu Komori za članstvo u formi koju zahteva Odbor direktora.
5.3 Nijedan pojedinac, korporacija ili udruženje neće biti primljen za Člana osim ako je njihova molba za članstvo odobrena od strane Odbora direktora, koji mogu delegirati donošenje takve odluke u skladu sa članom 19 („Delegirani odbor).
5.4 Ukoliko Delegirani odbor nije u mogućnosti da odobri molbu za članstvo, Odbor direktora će da razmatra molbu i može, po sopstvenoj apsolutnoj diskreciji da odloži ili da odbije takvu molbu. Komora će odluku Odbora direktora da saopšti svakom podnosiocu molbe.
5.5 Članstvo je neprenosivo.
- Kategorije članstva
-
- Postoje sledeće kategorije članova:
- Počasni članovi, u koje spadaju pojedinačna lica (imenovana od strane članova Komore na Skupštini, na preporuku Odbora direktora), koja su pružila veoma važne usluge Komori ili koja su značajno doprinela proširivanju trgovinskih, kulturnih ili ekonomskih veza između Ujedinjenog Kraljestva i Srbije. Počasni članovi ne plaćaju članarinu, nemaju pravo glasa i nemaju obaveza prema Komori na osnovu svog članstva.
- Aktivni članovi, u koje spadaju svi drugi članovi Komore i koji, radi izbegavanja nesporazuma, uključuju pojedince i pravna lica; i
- Pridruženi članovi u koje spadaju druge nevladine organizacije ili kompanije sa kojima je Komora potpisala ugovor o saradnji i koji žele da sarađuju sa Komorom radi unapređenja svojih ciljeva.
-
- Odbor direktora može, s vremena na vreme, ustanoviti dodatne kategorije članstva bez prava glasa, ukoliko je to u interesu Komore i ako to Komora smatra odgovarajućim.
- Članarina
-
- Članarina za različite kategorije članova biće propisana u Pravilima ili kako bude odredio
Odbor direktora.
- Članarina za različite kategorije članova biće propisana u Pravilima ili kako bude odredio
-
- Članarina se plaća godišnje i unapred, na datum i u iznosu koji odredi Odbor direktora.
-
- Nijedan član neće, sve dok je neuplaćena članarina tog člana da uživa privilegije članstva, uključujući pravo da učestvuje u glasanju ili drugoj proceduri donošenja odluka u Komori.
-
- Odbor direktora može da odobri članstvo određenim udruženjima, korporacijama i organizacijama kao pridruženih članova, bez plaćanja članarine, uz protivnaknadu u dobijenim uslugama ili uslugama koje će da budu izvršene.
8.PRESTANAK ČLANSTVA
8.1 Članstvo u Komori prestaje ukoliko:
(a) Član kasni s plaćanjem članarine ili drugih taksi duže od tri meseca;
(b) Ukoliko bude uvedena prinudna uprava ili se protiv članova ili njihovih organizacija pokrene stečajni postupak ili ako oni obustave plaćanja ili sklope prinudno poravnanje sa svojim poveriocima, ili ako član (ukoliko je kompanija) proglasi dobrovoljnu likvidaciju ili prinudnu likvidaciju ili nije u mogućnosti da isplati svoje dugove na bilo koji drugi način;
(c) ukoliko član-pojedinac premine ili ne bude u mogućnosti da zdravo rasuđuje.
(d) ukoliko Odbor direktora odluči većinom glasova lica koja su lično prisutna na sednici Odbora direktora na kojoj se raspravlja o tom pitanju (nakon propisno sprovedene istrage i pošto se članu ostavi rok od najmanje petanest dana pre datog sastanka tokom kojeg perioda im se na propisan način daje mogućnost da budu saslušani, da su ti članovi krivi za neki nečastan postupak ili postupak štetan po interese Komore, ili da su namerno prekršili Statut ili bilo koje Pravilo doneto na osnovu istog, tako da treba da budu isključeni iz članstva; ili
(e) ukoliko podnesu ostavku na članstvo u Komori, uz pismeno obaveštenje o ostavci koje Komora treba da dobije najmanje trideset dana unapred.
8.2 Ukoliko neko lice prestane da bude član iz bilo kog razloga, Odbor direktora može to lice da vrati u članstvo Komore uz saglasnost tog lica, kao člana Komore bilo bezuslovno ili podložno uslovima koje Odbor direktora bude smatrao odgovarajućim.
8.3 Svako lice koje prestane da bude član iz bilo kojeg razloga, osim onih navedenih u članu 8.1 gore, ostaće obavezno da plati sve godišnje članarine i druge eventualne naknade koje duguje Komori u trenutku prestanka članstva.
- GENERALNE SKUPŠTINE
9.1 Godišnja generalna skupština („Godišnja generalna skupština“) održavaće se najmanje jednom godišnje u vreme i u mestu koje odredi Komora na generalnoj skupštini ili, ukoliko se na generalnoj skupštini ne odrede vreme i mesto, u vreme i mesto koje odredi Odbor direktora. Sve druge skupštine zvaće se Vanrednim generalnim skupštinama.
9.2 Prilikom utvrđivanja prisustva članova na generalnoj skupštini biće nebitno da li su dva ili više članova koji učestvuju u radu skupštine zajedno na istom mestu. Nezavisno od mesta održavanja skupštine, svi članovi prisutni na skupštini imaće pravo da govore na skupštini i da daju informacije ili mišljenje koje imaju u vezi dnevnog reda sednice.
9.3 Sva pitanja o kojima se bude raspravljalo na generalnoj skupštini smatraće se posebnim, sa izuzetkom:
(a) rasprave o računima i bilansima stanja;
(b) izveštaja Odbora direktora i revizora (ukoliko ih ima);
(c) izbora članova Odbora direktora;
(d) imenovanja i određivanja naknade revizorima (ukoliko ih ima); i
(e) razmatranja drugih pitanja s dnevnog reda kako članovi odluče na generalnoj skupštini.
9.4 Sednice svih generalnih skupština vodiće se na engleskom jeziku i tačan zapisnik sednica biće vođen na engleskom jeziku.
10 Sazivanje generalne skupštine
10.1 Generalna skupština može da bude sazvana:
(a) od strane Odbora direktora, uz dostavljanje poziva članovima dvadesettjedan dan ranije; ili
(b) na pisani zahtev najmanje jedne petine članova Komore.
10.2 Poziv za svaku generalnu skupštinu mora da sadrži:
(a) predviđeni datum i vreme održavanja skupštine;
(b) mesto održavanja skupštine
(c) pravo člana da imenuje punomoćnika koji će da učestvuje i glasa na skupštini; i
(d) opšta i posebna pitanja koja će da budu razmatrana na skupštini.
10.3 Nezavisno od člana 10.1, generalna skupština može da bude sazvana uz davanje poziva sa kraćim rokom ako se s tim saglasila većina članova koji imaju pravo da učestvuju i glasaju na skupštini i koji imaju najmanje devedeset pet posto od ukupnih glasova svih članova na sednici skupštine.
10.4 Slučajni propust da se pošalje poziv za generalnu skupštinu ili neuručenje poziva za Generalnu skupštinu od ma kog lica koje je ovlašćeno da primi poziv neće da učini nevažećim sednicu Generalne skupštine.
11 Kvorum za generalnu skupštinu
11.1 Generalna skupštine neće biti održana, izuzev imenovanja predsedavajućeg skupštine ukoliko ne bude kvoruma od prisutnih lica.
11.2 Kvorum na Generalnoj skupštini činiće deset članova prisutnih lično ili preko punomoćnika, u skladu sa članom 13.1.
12 Predsedavanje Generalnim skupštinama
12.1 Predsednik Odbora direktora ili u njegovom/njenom odsustvu podpredsednik Odbora direktora predsedavaće sednicama Generalne skupštine.
12.2 Ukoliko, na bilo kojoj Generalnoj skupštini, ni predsednik niti podpredsednik Odbora direktora ne budu prisutni u roku od petnaest minuta od vremena određenog za početak skupštine ili ukoliko niko od njih ne želi da predsedava skupštini, prisutni članovi Odbora direktora odabraće među svojim redovima jednog člana da predsedava skupštini, ali ako nijedan član Odbora direktora ne želi da predsedava skupštini, onda će se onaj koji predsedava skupštini birati među prisutnim članovima Komore.
13 Odlaganje skupštine
13.1 Ukoliko u roku od pola sata nakon vremena određenog za Generalnu skupštinu ne bude postojao kvorum za skupštinu, koja je zakazana na zahtev članova, skupština će da bude odložena. U ostalim slučajevima, sednica skupštine biće odložena za isti dan u narednoj sedmici u isto vreme i mestu ili drugog dana i u vreme i mestu kako odluči Odbor direktora. Ukoliko na naknadnoj sednici skupštine ne postoji kvorum u roku od pola sata od vremena koje je određeno za početak odložene sednice skupštine, prisutni članovi činiće kvorum.
13.2 Na naknadnoj sednici skupštine odlučivaće se samo o pitanjima koja nisu rešena na sednici koja je odložena.
13.3 Na naknadnoj sednici skupštine prisutni članovi sa pravom glasa, bez obzira na njihov broj, imaće pravo da odluče o svim pitanjima o kojima je moglo da se odlučuje na sednici koja je odložena.
14 Glasanje na generalnim skupštinama
14.1 Svaki član će imati pravo da mu se dostavi poziv za sednicu i da prisustvuje svakoj sednici Generalne skupštine Komore.
14.2 Svaki član (osim počasnih članova i pridruženih članova) će imati jedan glas, uz uslov da nemaju neizmirenih članarina shodno članu 7. Kompanija ili udruženje koje je član Komore, može da imenuje bilo koje lice koje će da ga zastupa na Generalnoj skupštini kako je propisano u članu 324 Zakona o kompanijama iz 2006.godine.
14.3 O odluci koja se stavlja na glasanje na Generalnoj skupštini, glasa se lično, podizanjem ruke osim ako se zahteva glasanje putem glasačkih listića u skladu sa Statutom.
15 Pismene odluke
15.1 Pismena odluka članova doneta u skladu sa Glavom 13 Zakona o kompanijama iz 2006.godine biće punovažna i sa pravnim dejstvom kao odluka doneta na generalnoj skupštini Komore. Pismena odluka donosi se kao:
(a) obična odluka ako je doneta od strane proste većine članova s pravom glasa; ili
(b) kao posebna odluka ako je doneta od strane članova koji čine najmanje 75% članova s pravom glasa. Pismena odluka nije posebna odluka osim ako je navedeno da je predloženo da bude posebna odluka.
15.2 Kada je predloženo da odluka Komore bude u pismenom obliku, kvalifikovani članovi su članovi koji bi imali pravo da glasaju o odluci na Dan objavljivanja odluke.
15.3 primerak pismene odluke mora biti dostavljen svakom kvalifikovanom članu istovremeno sa:
(a) saopštenjem kojim se član obaveštava kako da iskaže svoju saglasnost s odlukom; i
b) datum kada odluka mora biti usvojena da ne bi bila bez važnosti.
15.4 Član daje svoju saglasnost na predlog pismene odluke kada Komora primi saglasnost elektronskim putem ili, na drugi način, dokument kojim se identifikuje odluka na koju se saglasnost člana odnosi. Član koji je dao saglasnost na predlog pismene odluke ne može da povuče saglasnost.
15.5 Pismena odluka je usvojena kada se tražena većina kvalifikovanih članova sa istom saglasila.
15.6 Predlog pismene odluke prestaće da važi ako odluka nije usvojena u roku od 28 dana od Dana objavljivanja predloga
16 Glasanje glasačkim listićima
16.1 Glasanje glasačkim listićima može se zahtevati:
(a) pre održavanja generalne skupštine kada se predlog stavlja na glasanje; ili
(b) na generalnoj skupštini, bilo pre glasanja o odluci dizanjem ruku, ili odmah nakon što su saopšteni rezultati glasanja rukom.
16.2 Glasanje glasačkim listićima može da zahteva:
(a) predsedavajući sednice skupštine;
(b) ma kojih petoro članova koji su lično prisutni ili koje zastupaju punomoćnici i koji imaju pravo glasa; ili
(c) član ili članovi koji čine najmanje jednu desetinu ukupnog broja prava glasa svih članova koji imaju pravo da glasaju o odluci.
16.3 Ukoliko se zahteva glasanje glasačkim listićima ono će da se izvrši na takav način i vreme kako odredi predsedavajući sednice skupštine pod uslovom da se rezultat glasanja objavi u roku od mesec dana od održavanja skupštine na kojoj je traženo glasanje listićima. Međutim, glasanje o izboru predsedavajućeg ili o pitanju odlaganja skupštine mora se izvršiti odmah i bez odlaganja.
16.4 Zahtev za glasanje glasačkim listićima može da se povuče ako:
(a) glasanje još uvek nije obavljeno; i
(b) ako je predsedavajući na skupštini saglasan s povlačenjem zahteva.
16.5 Zahtev da se obavi glasanje glasačkim listićima neće sprečiti nastavak sednice skupštine radi odlučivanja o drugim pitanjima osim pitanja za koje se traži glasanje glasačkim listićima.
17 Punomoćnici
17.1 Glasati se može lično ili preko punomoćnika. Nije neophodno da punomoćnik bude takođe član Komore. Glasati se takođe može poštom, u skladu sa propisima koje odredi Odbor direktora.
17.2 Dokument kojim se imenuje punomoćnik biće u pisanoj formi i potpisan od vlastodavca i dostavljen Odboru direktora (elektronskom poštom ili drukčije) najmanje 48 sati pre početka skupštine ili nastavka skupštine na kojoj će se punomoćje koristiti.
17.3 Isprava koja sadrži punomoćje biće u sledećoj formi (izuzev ako Odbor direktora ne zahteva drukčiju formu):
„Ja, kao član BRITANSKO-SRPSKE TRGOVINSKE KOMORE (BSCC), s pravom prisustva i glasa, ovim imenujem * iz *, ili, umesto njega/nje, * iz *, ili, umesto njega/nje, * iz *, za svog punomoćnika, da u moje ime glasa na (godišnjoj, vanrednoj ili nastavljenoj) generalnoj skupštini Komore, koja će se održati *, kao i tokom svakog eventualnog nastavka te skupštine.
OVO POTVRĐUJEM svojim potpisom, na današnji dan, * .
TREĆI DEO: ODBOR DIREKTORA
18 Ovlašćenja i odgovornost Odbora direktora
18.1 Poslovima Komore upravljaće Odbor direktora kojem je dozvoljeno da ostvaruje sva ovlašćenja Komore i da obavlja sve radnje u ime Komore koje bi sama Komora ostvarivala, odnosno vršila na generalnim skupštinama, u skladu sa odredbama Zakona o kompanijama ili ovog Statuta i propisima koje Komora bude propisala na generalnoj skupštini, ali nijedan propis neće učiniti nevažećim ma koju raniju radnju Odbora direktora koja bi bila važeća i da taj propis nije donet.
18.2 Odbor direktora može da ovlasti predsednika Odbora ili generalnog direktora da pregovara, potpisuje ili izvršava sve ili ma koji ugovor ili obaveze preuzete u vezi sa poslovanjem Komore.
19 Direktori mogu da delegiraju ovlašćenja
19.1 Saglasno Statutu, Odbor direktora može da delegira me koje od svojih ovlašćenja koja su mu dodeljena Statutom:
(a) pojedincu, radnoj grupi, savetodavnom organu ili odboru (ali u kome je uvek uključen ili se sastoji od najmanje jednog direktora);
(b) takvim sredstvima (uključujući punomoćje);
(c) u takvom obimu;
(d) u vezi sa pitanjima ili teritorijama; i
(e) pod drugim uslovima,
kako budu smatrali odgovarajućim.
19.2 Odbor direktora može da povuče u celini ili delimično delegirana ovlašćenja ili da izmeni njihove uslove.
19.3 Odbori kojima Odbor direktora delegira ma koje od svojih ovlašćenja moraju da prate procedure koje su zasnovane u meri u kojoj su primenjive na one odredbe Statuta koje regulišu donošenje odluka od strane Odbora direktora.
19.4 Odbor direktora može da usvoji poslovnik o radu svih ili ma kog odbora, koji će imati prednost u primeni nad pravilima iz Statuta ukoliko s njima nisu u saglasnosti.
20 Odbor direktora donosi odluke zajednički
20.1 Svaka odluka odbora direktora mora biti doneta većinom glasova i odluka je doneta kada svi punopravni članovi Odbora direktora naznače jedan drugom na bilo koji način da imaju zajednički stav o tom pitanju, pod uslovom da čine kvorum.
20.2 Ukoliko su glasovi za i protiv odluke podeljeni, predsednik Odbora direktora imaće odlučujući glas.
21 Sazivanje sednice Odbora direktora
21.1 Sednice Odbora direktora koliko god je to mogućeo državaće se jednom u svaka četiri meseca.
21.2 Svaki direktor može da sazove sednicu Odbora direktora slanjem poziva za sednicu Odbora direktora ili ovlašćujući sekretara (ako ga ima) da pošalje poziv.
21.3. Poziv za sednicu Odbora direktora mora da bude poslat najmanje deset dana pre sednice i mora da sadrži sledeće podatke:
(a) predloženi datum i vreme održavanja sednice;
(b) mesto održavanja sednice;
(c) ukoliko se predviđa da direktori koji učestvuju na sednici neće biti u istom mestu, šta se predlaže kako će da uzajamno komuniciraju tokom sednice; i
(d) u meri u kojoj je moguće, predlog dnevnog reda koji će biti razmatran na sednici.
22 Učešće na sednicama Odbora direktora
22.1 Saglasno Statutu, direktori učestvuju na sednici Odbora direktora kada:
(a) je zakazana sednica i održava se u skladu s ovim Statutom; i
(b) mogu jedan drugom da saopštavaju informacije ili mišljenja, uključujući putem telefonske konferencije ili sličnog načina komuniciranja o pojedinim tačkama dnevnog reda sednice.
22.2 prilikom utvrđivanja da li direktori učestvuju na sednici Odbora direktora, nebitno je gde se bilo koji direktor nalazi ili na koji način uzajamno komuniciraju.
22.3 smatra se da se sednica Odbora direktora održava u mestu gde se okupio najveći broj članova koji učestvuju u radu Odbora, a ako nema takve grupe, u mestu gde se nalazi lice koje predsedava sednicom.
23. Predsedavanje sednicom Odbora direktora
23.1 Odbor direktora može da imenuje direktora i zamenika predsedavajućeg koji će da predsedava sednicom. Tako imenovana lica su predsedavajući i zamenik predsedavajućeg.
23.2 Predsedavajući i zamenik predsedavajućeg ostaće na dužnosti do prve sednice Odbora direktora u godini koja sledi nakon one u kojoj su imenovani.
23.3 Predsedavajući će da bude zastupnik (uz uslove koje može da propiše Odbor direktora) Komore u svim pravnim postupcima, tužbama i drugim sudskim postupcima koje pokrene Komora ili su pokrenuti protiv nje ili u kojima na drugi način učestvuje Komora, ali neće imati pravo da odustane od tužbe ili zaključi poravnanje u vezi bilo kog zahteva izuzev ako je Odbor direktora s tim u vezi doneo posebnu odluku.
24. Kvorum za sednice Odbora direktora
24.1 Kvorum za sednice Odbora direktora može biti utvrđen s vremena vreme odlukom Odbora direktora, ali nikada ne može biti manji od troje direktora i ako nije drukčije utvrđeno uvek će se sastojati od troje direktora.
24.2 Ukoliko ukupan broj članova Odbora direktora je manji od zahtevanog kvoruma u datom trenutku, Odbor direktora ne može da donosi nikakve odluke. Osim odluke:
(a) da imenuje dodatne članove Odbora direktora, ili
(b) da sazove generalnu skupštinu kako bi članovima Komore bilo omogućeno da imenuju dodatne članove odbora direktora.
25 Sukob interesa
25.1 Odbor direktora može, u skladu s uslovima ovog Statuta da odobri svako pitanje koje je Odboru predložio ma ko od direktora i koje pitanje, ukoliko ne bi bilo odobreno, bi dovelo do toga da je direktor prekršio svoju dužnost prema članu 175 Zakona o kompanijama radi izbegavanja sukoba interesa („Sukob“).
25.2 Ovlašćenje iz člana 25.2 imaće pravno dejstvo samo ako je:
(a) ispunjen zahtev u vezi postojanja kvoruma na sednici Odbora direktora na kome se razmatra određeno pitanje ne računajući konkretnog direktora; i
(b) ako je o pitanju odlučeno bez glasanja direktora o kome je reč.
25.3 Svako odobrenje radi izbegavanja Sukoba shodno članu 25.1 (bilo u vreme davanja odobrenja ili naknadno) može:
(a) obuhvatiti sve stvarne ili potencijalne sukobe interesa koji se opravdano mogu očekivati da nastanu iz tako odobrenog Sukoba;
(b) biti podložno roku i ciljevima ili da nametne ograničenja ili uslove kako Odbor direktora bude odlučio: i
(c) može biti okončano ili izmenjeno u svako doba od strane Odbora direktora,
pod uslovom da to neće uticati ni na šta što je učinio direktor o kome je reč pre takvog okončanja ili izmene u skladu s uslovima ovlašćenja.
25.4 Ukoliko Odbor direktora odobri Sukob:
(a) direktor će imati obavezu da se vlada u skladu sa uslovima koje odredi Odbor direktora; i
(b) direktor neće da prekrši nijednu dužnost koju duguje Komori na osnovu člana 171 do 177 Zakona o kompanijama iz 2006.godine pod uslovom da postupa u skladu sa rokovima, ograničenjima i uslovima (ako ih bude) koje Odbor direktora može da odredi u vezi svog odobrenja.
25.5 Od direktora se ne očekuje, na osnovu činjenice što je direktor (ili usled fiducijarnog odnosa ustanovljenog time što je direktor) da podnosi račun Komori za svaku novčanu naknadu, dobit ili drugu beneficiju koju ostvari iz ili u vezi sa Sukobom koji je odobrio Odbor direktora ili Komora na Generalnoj skupštini (u svakom slučaju uz pridržavanje rokova, ograničenja ili uslova koji važe uz takvo odobrenje) i neće postojati obaveza da se izbegne nijedan ugovor po tom osnovu.
26 Evidencija donetih odluka
26.1 Odbor direktora mora da obezbedi da Komora vodi pisanu evidenciju najmanje 10 godina od datuma kada je evidentirana odluka o svakoj jednoglasnoj ili većinskoj odluci koju je doneo Odbor direktora.
27 Imenovanje direktora
27.1 Osim i dok drukčije ne bude odlučeno u redovnoj proceduri, u Odboru direktora će biti najmanje pet direktora.
27.2 Svako lice koje je voljno da obavlja funkciju direktora i ako mu je to zakonom dozvoljeno, može biti imenovan za direktora:
(a) običnom odlukom, ili
(b) odlukom Odbora direktora.
27.3 Član odbora direktora koji da ostavku na funkciju moći će ponovo da se kandiduje.
28. Mandat direktora
28.1 Nijedan direktor ne može da ima više od pet uzastopnih mandata, osim ukoliko Odbor direktora smatra da bi bilo u najboljem interesu kompanije da određeni direktor nastavi da obavlja funkciju i posle tog perioda i da direktor bude imenovan u skladu sa Statutom.
28.2 Na svakoj godišnjoj generalnoj skupštini, jedna trećina, ili ukoliko njihov broj nije deljiv sa tri, broj članova Odbora direktora koji je najbliži jednoj trećini, koji treba po rotaciji da se povuku sa funkcije na osnovu člana 28.1 povući će se ali mogu da se ponude za ponovno imenovanje od strane Članova.
28.3 Članovi Odbora direktora koji se povlače sa dužnosti po principu rotacije biće ona lica sa najdužim stažom počev od njihovog poslednjeg imenovanja ili ponovnog imenovanja.
28.4 Ukoliko se od člana Odbora direktora zahteva da se povuče na godišnjoj generalnoj skupštini na osnovu odredbe Statuta, povlačenje sa dužnosti proizvešće dejstvo po okončanju sednice osim ukoliko je član Odbora direktora ponovo izabran.
29 Zamenici direktora
29.1 Bilo koji direktor (osim zamenika direktora) može imenovati za zamenika direktora bilo kog direktora ili bilo koje lice čije imenovanje potvrđuje svojom odlukom Odbor direktora i koje je voljno da vrši dužnost, davanjem obaveštenja Komori koje je potpisao direktor koji vrši imenovanje, ili na drugi način koji odobri Odbor direktora. Zamenik direktora imaće sva prava i obaveze lica koje ga je imenovalo.
29.2 Zamenik direktora prestaje da bude zamenik direktora ukoliko lice koje ga je imenovalo prestane da bude direktor, ili na osnovu pismenog obaveštenja poslatog Komori koje je potpisalo lice koje je izvršilo imenovanje a kojim vrši opoziv tog imenovanja.
29.3 Osim ako nije drugačije propisano u ovom Statutu, zamenik direktora će biti odgovoran za svoje postupke i propuste i neće se smatrati zastupnikom direktora koji ga je imenovao.
30 Prestanak članstva u Odboru direktora
30.1 Članstvo u Odboru direktora prestaje čim:
(a) neki član prestane zdravo da rasuđuje;
(b) neki član padne pod stečaj ili prinudnu upravu;
(c) ukoliko član podnese pismenu ostavku Odboru direktora;
(d) ukoliko taj član prestane da bude član Odbora direktora na osnovu odredbe Zakona o kompanijama ili mu je zakonom zabranjeno da obavlja dužnost direktora; ili
(e) ako Odbor direktora odluči da je taj član odgovoran za težu povredu službene dužnosti i donese Odluku na generalnoj skupštini da tom licu prestaje članstvo u Odboru direktora.
31 Naknada direktorima
31.1 U skladu sa Zakonom o kompanijama, svakom članu Odbora direktora, funkcioneru ili povereniku Komore biće isplaćena naknada iz sredstava Komore za sve radnje, troškove, dažbine, izdatke, gubitke i odgovornosti koje su imali u vođenju poslova Komore ili u vršenju svoje dužnosti.
31.2 Nijedan član Odbora direktora ili funkcioner Komore neće biti odgovoran za radnje ili propuste drugog člana Odbora direktora ili funkcionera Komore ili zato što su zajedno izdali potvrdu o primljenom novcu koji nisu lično primili ili za bilo koji gubitak usled nedovoljnih sredstava obezbeđenja zbog čega će Komora morati da isplati novac, ili za bilo koji gubitak nastao usled postupaka bilo kog bankara, brokera ili drugog agenta.
ČETVRTI DEO: RAZNO
32 Služba za izvršne poslove
32.1 Odbor direktora može, prema sopstvenom diskrecionom ovlašćenju da imenuje i smeni izvršne direktore („Izvršni direktori“) prema uslovima i ograničenjima koje smatraju odgovarajućim za vođenje poslova Komore.
32.2 Izvršni direktori mogu ali ne moraju da budu članovi Odbora direkora i primaće platu koju utvrđuje Odbor direktora.
33 Poverenici
33.1 Odbor direktora može da, s vremena na vreme, imenuje poverenika ili poverenike među svojim redovima, ili sa nekog drugog mesta, na čije ime se neka imovina Komore može čuvati ukoliko to Odbor želi.
33.2. Po imenovanju novog poverenika, Odbor direktora će usmeriti i obezbediti da sredstva Komore koja su do tada bila poverena nekom povereniku Komore, budu preneta, dodeljena ili na neki drugi način ustupljena tom povereniku ili poverena na njegovo ime.
34 Pečat
34.1 Ako Komora ima pečat, on će se koristiti samo uz ovlašćenje Odbora direktora.
34.2 Osim ukoliko Odbor direktora drugačije odluči, ako Komora ima pečat i ako se njim overava dokument, dokument takođe mora da potpiše najmanje jedan direktor u prisustvu svedoka potpisa.
35 Obaveštenja
35.1 Komora može dostavljati obaveštenja svojim članovima na sledeće načine:
(a) lično;
(b) putem elektronske pošte (na adresu koju član navede pismenim putem)
(c) poštom (uz plaćenu poštarinu) adresovanom na registrovano sedište ili na adresu boravišta (zavisno od slučaja) člana; ili
(d) davanjem oglasa u najmanje dva lista sa sedištem u Londonu.
35.2 Svako obaveštenje poslato:
(a) lično-smatra se dostavljenim u trenutku kada je uručeno članu ili ostavljeno za njega;
(b) elektronskom poštom- smatra se dostavljenim u trenutku kada je poslato;
(c) poštom – smatra se dostavljenim u podne na dan kad se poslednji oglas pojavio u novinama.
36 Sekretar
36.1 Odbor direktora može da imenuje lice koje je voljno da obavlja dužnost sekretara u mandatnom periodu, za nadoknadu i pod uslovima koje Odbor bude smatrao odgovarajućim i može, s vremena na vreme, da opozove to lice i ako direktori tako odluče, imenovati zamenu za sekretara, u svakom slučaju na osnovu odluke Odbora direktora.
37 Pravila
37.1 Odbor direktora može, s vremena na vreme, ustanoviti pravila („Pravila“) koja bude smatrao neophodnim, poželjnim ili odgovarajućim za dobro poslovanje Komore i u svrhe propisivanja kategorija i uslova članstva. Tim Pravilima će se regulisati:
(a) prijem članova Komore, trajanje njihovog članstva i prestanak članstva;
(b) kategorizacija članova Komore, prava i privilegije svake kategorije članova i članarine ili druge uplate koje treba da se izvrše;
(c) međusobno ophođenje članova; i
(d) procedura na generalnim skupštinama ukoliko ista nije regulisana Statutom ili Zakonom o kompanijama.
37.2 Direktori će imati ovlašćenje da menjaju, dopunjuju ili ukidaju Pravila i o njima će obavestiti članove Komore. Pravila će biti obavezujuća za sve članove Komore pod uslovom da nisu u suprotnosti sa Statutom Komore, niti da se njima išta u Statutu krši ili ukida.